Motori za kapije - korisni saveti

Motori za kapije - korisni saveti

Pri izradi kapije i izboru motora za istu postoje neki standardi koji se trebaju ispoštovati kako bi dobili pouzdan i trajan sistem otvaranja kapije.
U sledećim redovima pokušaćemo da navedemo neke od tih standarda kao savet pri odabiru motora i izradi same kapije. 

  1. Težina kapije je stavka koja uglavnom diktira izbor motora. Kod kapija sa većom težinom potreban je i jači motor kako bi mogao da ih pokreće.
    U prodaji se nalaze motori za različite težine kapija od 300 do 2-3000 kg . Pravilo je da ono što uz manju ili veću uloženu snagu ne može da
    pokrene muška ruka, ne može ni motor.
  2. Kapija bi trebala da bude prava linija celom svojom dužinom, bez uvijanja materijala. Treba predvideti i noseću metalnu cev za zupčastu letvu ili
    zglob kod motora za krilne kapije.
  3. Donje vođenje kapije je uglavnom primarna stavka kod kliznih kapija ali nije ni zanemarljiva ni ni kao radijalno vođenje kod krilnih kapija.
    Kod kliznih kapija donje vođenje može biti po šini postavljenoj na zemlji uz pomoć točkića ili na konzolama sa šlicovanom vođicom.
  4. Pri  izboru šine treba voditi računa da ona bude od debljeg materijala i to posebno kod težih kapija kako se ne bi deformisala nakon nekog vremena.
    Ako se šina spaja zavarivanjem što je najčešći slučaj treba voditi računa da varovi budu obrušeni sa klizajuće strane jer najsitnije izbočine na metalu
    kod osetljivijih motora mogu izazvati smetnje u radu kao što su zaustavljanje kada točkić dođe do kritičnog mesta. Gornja površina šine treba da bude
    ravna linija bez udubljenja i izbočina usled neravnog terena, tako da se nameće izrada podloge u formi ravne armirane betonske grede duž cele dužine
    vođenja. Kod lakših kapija uz deblju šinu nivelacija se može izvesti podmetanjem metalnih kajli, nivelaciju je najbolje kontrolisati pomoću zategnutog
    konca između krajnjih tačaka
  5. Teren na kome se izrađuje kapija u idealnim slučajevima ne bi trebao da ima pad, a ako konfiguracija terena diktira drugačije, trebalo bi taj pad što
    više ublažiti u fazi pripremnih betonskih radova.
  6. Treba predvideti i mali temelj za motor koji bi trebao da bude dubine oko 500mm i površine oko 500x500mm, može se i uvesti i kablovska instalacija
    kroz centar rebrastim crevom.
  7. Izbor odgovarajućih točkića kojih ni u kakvom slučaju ne bi trebalo biti više od dvadiktira težina kapije i geometrijski oblik preseka vodeće šine.
    Proizvođači ovih delova nude točkiće za različite težine kapija i oblike šina.
  8. Gornje vođenje kod klizne kapije treba po mogućnosti da bude u jednoj tački kapije, duplirana vođenja dužinom kapije mogu izazvati zapinjanje kapije i
    kasnije smetnje u kretanju usled plastične deformacije i dejstva spoljne temperature. Na kraju radova kapija bi trebala da ide nesmetano ručnim pokretanjem,
    bez zapinjanja i većeg trenja.
  9. Napajanje motora i prateću instalaciju je najbolje predvideti u pripremnim radovima. Presek kabla od table sa osiguračima do samog motora treba da bude od
    1,5 do 2,5mm punog preseka. Treba predvideti i kabl do signalne lampe koja bi trebala biti na stubu kapije, ona sa motorom treba  da bude povezana jednim
    strujnim kablom 3x1,5mm i jednim koaksijalnim kablom RG-6 (kao za kablovsku televiziju) za antenu daljinskih upravljača. Takođe treba da postoji i međuveza
    između stubova kapije, pogotovo kod krilnih kapija sa dva krila. Ovaj kabl može da bude 5x1,5mm sa još jednim kablom pored njega sa više od 2 parice (4 žice)
    preseka od 0.22mm do 0.8mm. Ovaj kabl služi za povezivanje fotobarijera za sprečavanje slučajnog zatvaranja kapije kada automobil stoji između stubova.
  10. Montažu motora, ako niste sigurni da je možete izvesti na pravilan način, najbolje prepustiti profesionalcima. U svakom slučaju ako se odlučite za samostalnu
    m
    ontažu treba pratiti uputstva za montažu do tančina, a ono što ne piše u uputstvu je najbolje da pitate profesionalce.